Пређи на садржај 
Praznik Požarevljana, svih ljubitelja konjičkog sporta i konjičkih veština, održava se početkom septembra. Tradicionalno od 1964. godine, svake godine se simbolično otvaraju kapije Požarevca i počinje Međunarodna turističko – sportska manifestacija „Ljubičevske konjičke igre“.
Program – Ljubičevske konjičke igre
Program igara, je prožet običajima, tradicijom i kulturom a sadrži:
• Ljubičevski višeboj
• voltižovanje dece
• izložbu grla
• daljinsko jahanje
• utakmicu u preskakanju prepona
• galopske i kasačke trke
Ljubičevski višeboj je po originalnosti, lepoti i dinamičnosti jedinstveno nadmetanje hrabrih momaka na odabranim konjima u pet tradicionalnih disiplina (seča sabljom, gađanje kopljem, kurirsko jahanje, gađanje strelom i gađanje topuzom). Viteška pobednička ruka višeboja, osim novčane nagrade, prima pehar, plašt i sablju. Sablja je unikatna, posebno skovana za viteza Ljubičevskih igara. Svaki novi pobednik višeboja dobija je od svog prethodnika i sa ponosom je čuva do sledećih igara. Sablja ima ugraviran viteški moto: „Ne vadi me bez povoda – ne vraćaj me bez časti“. Na kraju grad dobija svog heroja – Viteza Ljubičeva.
Igre organizuje Turistička organizacija grada Požarevca sa Konjičkim klubom „Knez Mihailo“, pod pokroviteljstvom Grada Požarevca.
„Stvori mi biće koje će biti lagano i brzo poput tebe, verno, plemenito i snažno i koje će na svojim ledjima nositi čoveka“ – prema legendi, bile su to reči koje je Bog pri stvaranju sveta uputio vetru, nakon čega je stvorio konja.
U srpskoj istoriji i tradiciji se znalo da bez dobrog konja nema ni junaka. Poznati konji, po junaštvu znani skoro jednako kao i junaci koji su ih jahali, su Damjanov Zelenko, Hajduk- Veljkov Kušlja, krilati Jabučilo Vojvode Momčila, Šarac Kraljevića Marka za koga je Gete rekao da su svi svetski legendarni konji u odnosu na Šarca samo obična ždrebad, verni Djogin Banović Strahinje, hrabri Ždralin Miloša Obilića koji pogibe viteški zajedno sa svojim junakom na Gazimestanu…
Ergela Ljubičevo
Ljubičevske konjičke igre počivaju na tradiciji ergele Ljubičevo koja je jedna od najstarijih ergela u Srbiji. „Oaza mira i tišine“, kako posetioci nazivaju ergelu, osnovao je knjaz Miloš Obrenović 1853. i „na pašnjacima kraj Velike Morave uzgajao najbolje konje, a u sto letnim hrastovim šumama pripremao svinje za Beč i Peštu.“
Prema podacima turskog teftera, popisa područja Braničeva objavljenog 1467. godine u ljubičevskom ataru, u selu Derbendžinsko, organizovano su se gajila grla na ergelski način za potrebe vojske. Uvek je srpski narod u tradiciji i predanjima gajio veliko poštovanje i ljubav prema konjima. Tu ljubav je pokazao i Mihailo Obrenović koji je, izmedju ostalog, kao svoj legat srpskome narodu zaveštao i ergelu u Ljubičevu.
Pretpostavlja se i da je ergela nastala iz materinske ljubavi kneginje Ljubice za najstarijeg sina Milana, koji je često bio bolestan, želeći da stvori prebivalište daleko od gradske prašine. Tako je knjaz Miloš naredio da se čitav put od imanja do Požarevca zasadi hrastovima. Podignut je konak i nekoliko štala u kojima je knjaz držao svoje konje.
To svoje imanje, na kome je nastala ergela, poklonio je državi. Ime Ljubičevu je dao knez Mihailo, u znak sećanja na svoju majku, kneginju Ljubicu, suprugu knjaza Miloša. „Oaza mira i tišine“, preživljavala je život nacionalne istorije ali je uvek, posle teških dana, dolazio preporod.
Početkom XX veka, ergela je izrasla u konjarsku instituciju evropskog ranga i imala je oko 500 grla plemenite rase.
Za više informacija na: https://www.ljki.rs/
