Pređi na sadržaj 
Banja Kanjiža
o BANJI
Banja Kanjiža
Banja Kanjiža se nalazi na severoistoku Bačke, dela Vojvodine koji se prostire između Dunava, Tise i granice Srbije sa Mađarskom.
Banja Kanjiža posvećena je balneološkom centru koji se po lekovitosti vode i dobro organizovanoj zdravstvenoj službi brzo pročuo izvan granica Vojvodine i Srbije. Kanjiža se nalazi na severoistoku Bačke, dela Vojvodine koji se prostire između Dunava, Tise i granice Srbije i Mađarskom. To je prostrana i plodna ravnica, koja se odlikuje brojnim prirodnim i antropogenim specifičnostima. Ovaj deo naše zemlje, iako na prvi pogled beskrajan i monoton, interesantan je koliko i svi ostali delovi Srbije. To posebno važi za deo Bačke neposredno uz Tisu, za Potisje, u kome sa svojim funkcijama, veličinom i razvojem banjskog turizma posebno ističe Kanjiža, grad sa banjom na 86 m nadmorske visine. Ovo naselje, duge tradicije, udaljeno je od Novog Kneževca 3 km, Horgoša 14 km, Čoke 17 km, Sente 22 km, Palića 32 km, Subotice 40 km, Novog Sada 110 km i Beograda 200 km.
Do 1976. godine lečilište je poslovalo u okvirima Doma zdravlja u Kanjiži, kada se izdvaja u samostalnu organizaciju, koja je 1998. godine dobila sertifikat ISO 9002 za usluge zdravstva, hotelijerstva i ugostiteljstva, sa željom zaposlenih da se stanje još više unapredi. To je Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju, čiji lekari u preventivi, terapiji i rehabilitaciji primenjuju savremene medicinske doktrine na bazi prirodnih lekovitih faktora i medikamentoze. Boravak u Kanjiži omogućuje posetiocima relaksaciju, regeneraciju, rekreaciju, pervenciju i negu lepote. Posetiocima banje na raspolaganju su džakuzi-kade, trim-kabineti, solarijum, bazen za terapiju, kade, relaksaciona ručna masaža, termoaromna terapija, bazen za rekreaciju, sauna, teretana, vakuum-terapija, kineziterapija, čokomint i alge, mulj kao maske za telo, gipsane obloge, limfna drenaža nogu i ruku i sl.
Mineralni izvori
Na teritorije Kanjiže postoje tri horizonta arteške vode. Prvi je na dubini 70-95 m i daje vodu temperature 16 °C. Drugi vodonosni horizont je na dubini 150-185 m. Temperatura vode u njemu je 17 °C. Treći vodonosni horizont je na dubini većoj od 200 m. Zapisano je da iz tih dubina dobija vodu bunar arteškog kupatila. Temperatura vode je 27 °C, a izdašnost do 100 l/min. Prvi bunar je bušen 1908. godine na periferiji grada na mestu zvanom Pašnjak, koje je nešto više od kupatila te se voda slobodnim padom dovodila do kupatila, koje 1913. godine, odlukom Gradskog saveta dobija naziv Kanjiško kupatilo čudotvornog bunara, a nešto kasnije Arteško kupatilo Kanjiže
Prve hemijske analize vode potiču iz 1910. godine. Tada je konstantovano da je voda alkalno-kisela hipertermna, da ima dosta slobodne ugljene kiseline koloidno rastvorenih soli u vidu silicijum-oksida i gvožđa. Vesti o lekovitoj vodi kod Kanjiže, koja se nalazi pored srednjeg dela toka Tise, širile su se brzo. Mali objekti za smeštaj i kupanje nisu zadovoljavali potrebe brojnih posetilaca. Zbog toga je 1913. godine osnovano Akcionarsko društvo Kanjiški čudotvorni bunar. Na osnovu ugovora sa gradom, voda je dovedena do gradskog parka gde je izgrađeno kupatilo. Tako se formirala banja, koja je najpre imala 12 soba sa 20 ležaja namenjenih gostima. Terapija se sastojala od pijenja vode, kupanja i blatnih obloga. Posle Drugog svetskog rata izgrađeno je novo kupatilo, a postavljeno je i nekoliko hidroloških bušotina, od kojih jedna dostiže dubinu od 1140 m. Dobijene su veće količine vode, čija temperatura dostiže 51 °C, 64 °C i 72 °C. U vodi ima rastvorenih oksida silicijuma-dioksida, borne kiseline, gvožđa i aluminijuma. Među mikroelementima, kao nosiocima lekovitosti, dominiraju litijum, barijom, mangan, hrom i bakar. Blaga prirodna radioaktivnost potiće od radijuma.
Voda prvog bunara ima temperaturu 27 °C, na mestu izlaska na površinu, odnosno 20-23 °C u dovodnim cevima. Bunar daje 6 l/s mineralne vode koja pripada natrijum-hidrokarbonatno-hloridnim hipotermama. Ukupna mineralizacija vode je 1,588g/l. Količina suvog ostatka je 1,360 mg/l, dok slobodnih gasova nema. U vodi ima rastvorenog silicijum-dioksida, borne kiseline, gvožđa i aluminijuma. Lekovite komponente potiču od litijuma, barijuma, stroncijuma i blage radioaktivnosti uslovljene radijumom.
Vode drugog bunara, koji je u dokumentima označen kao bušotina K/X, dostiže temperaturu od 51 °C i pripada natrijum-hidrokarbonatno-sulfidnim hipotermama. Suvi ostatak posle žarenja na 180 °C iznosi 1,63mg/l. Reakcija je alkalna jer je pH vrednost 8,6. U vodi ima tragova slobodnog vodonika i kolidno rastvorenog silicijum dioksida i gvožđa oksida.
Pored termomineralne vode, u Kanjiži se za terapiju i lekovito blato. Zbog velikog toplotnog kapaciteta kanjiški peloid dugo zadržava istu temperaturu, te postavljen na obolele delove tela, doprinosi izlečenju. Analizom peloida utvrđeno je da u njemu ima materija rastvorenih u etru i alkoholu. U rastvorljivom delu peloida ima gvožđa, aluminijuma, kalcijuma, magnezijuma i karbonata. Hloridi, sulfati i alkalni nemetali javljaju se u tragovima. Peloidne obloge se pripremaju sa termomineralnom vodom, te su značajne za terapiju.
Lečenje i posećenost
U zavodu za specijalizovanu rehabilitaciju u Kanjiži leče se različite vrste hroničnoh inflamotornog reumatizma, degenerativni reumatizam, ekstraartikularni reumatizam i posledica trauma, povreda kostiju i mišića. Brzim i bezbolnim pregledom ovde se dijagnostikuje osteoporoza, bolest koja izaziva slabljenje kostiju i po učestalosti je nea trećem mestu odmah iza bolesti srca i krvnih sudova. Banja Kanjiža je značajna za rehabilitaciju dece, prepreme sportista, kongrese skupova i anti celulit program. Odlikuje se izvanrednom opremljenošću i profesionalnošću zaposlenih. Banja je poznata po medicinsko rehabilitacionom programu koji traje tri do pet dana i naziva se „Punjene Baterij”a. Sastoji se od dobro doziranog i kontrolisanog tretmana fizičkih aktivnosti, vožnje bicikla, vezbi, vožnje čamcem na Tisi i pecanjem na ovoj reci. Tretman se prilagođava svakom gostu posebno i usklađuje se sa načinom ishrane i banjskim procedurama. Godine 1973. registrovano je 590 posetilaca koji su ostvarili 10 495 noćenja. Do 1980. godine broj posetilaca se povećao na preko 7000, a broj noćenja premašio 39 780. Danas posećenost trostruko veća. Povećana potražnja uslovila je izgradnju novih objekata, među kojima se posebno ističe „Akvamarin”, sagrađen 1979. godine, sa planom da se ubrzo proširi. Ovaj hotel ima 150 ležaja i brojne sadržaje koje boravak, lečenje, rekreaciju i rehabilitaciju čine prijatnijim. Stancionar Abela ima 150 ležaja. Od 2004. godine radi „Akva Panon” i „Lupus”, koji su pre stoga predstavljali delove apartmanskog naselja. Planirana je izgradnja hotela „Ana”, koji će imai 108 soba.
izvor:
