Belocrkvanska Jezera
o Jezeru
Belocrkvanska jezera
Belocrkvanska jezera nalaze se u neposrednoj blizini, jugozapadno od grada Bele Crkve. To su veštačka, kristalno čista jezera, ukupne površina 150 hektara, nastala eksploatacijom šljunka u industrijske svrhe sa dna Panonskog basena. Predstavljaju najveće prirodno bogatstvo Bele Crkve sa stanovišta razvoja turizma. Jezera se snabdevaju vodom iz arteških bunara i podzemnih izvora. Voda iz jezera služi za snabdevanje vodom i navodnjavanje poljoprivrednih površina.
Jezera imaju šljunkovitu i peščanu obalu, što vodi daje prozirnu boju. Jezera sa okolinom su veoma pogodna za rekreaciju i izlete.
Sačinjavaju ih 7 većih jezera i više manjih. Tu je Glavno ili Gradsko jezero, najbliže gradu. Ono je prvo nastalo, a na njegovim obalama postoje vikend i kamp-naselja, restorani i skakaonice. Vračevgajsko jezero ima uređeno kamp-naselje, koje može da primi oko 200 turista. Osim toga, tu su Šaransko jezero, Šljunkara, Novo jezero i Malo jezero, čiji je turistički potencijal još uvek nedovoljno razvijen. Odlikuju se netaknutom prirodom, ali nisu prilagođena za kupanje.
Eksploatacija šljunka je počela još 1904. godine. U početku se kopalo poljoprivrednim alatima (motikama), dok se prevoz vršio kolskom vučom. Kasnije se prešlo na kopanje bagerima, a prevozilo se železnicom. Do 1941. godine šljunak i pesak korišćeni su pretežno za izgradnju nasipa i puteva.
Na Belocrkvanskim jezerima trenira Vaterpolo klub „Jezero“ iz Bele Crkve. Tradicija kluba je duga preko šest decenija. Utakmice se igraju u ograđenom delu jezera, koji meštani nazivaju „Bazen“. Već duži niz godina, klub se takmiči u Drugoj vaterpolo ligi Srbije. Klub je najaktivniji od juna do septembra, kada se organizuju škola plivanja i škola vaterpola. Vaterpolo klub ima četiri sekcije: pioniri, kadeti, juniori i seniori. U letnjoj sezoni na jezeru se organizuje memorijalni turnir „Čika Živa Stojadinović“, u kome učestvuju ekipe iz cele Srbije.
Osim toga, na Gradskom jezeru leti se organizuju škola ronjenja i jedrenja.
Jezera su izuzetno bogata ribom: amur, smuđ, štuka, šaran, som, pa su pogodna za ribolov, za koji je nepohodna dozvola. Od 1988. godine na Gradskom jezeru organizuje se manifestacija pod nazivom „Lov na soma kapitalca“, po sećanju na soma teškog 68 kilograma i dužine 2.5 metara, upecanog na ovom jezeru 1957. godine, u kome učestvuju ribolovci, a organizuje se i kulinarsko takmičenje u pripremanju riblje čorbe, kao i kulturno-umetnički program u kome uživaju brojni posetioci.
izvor:
