Karađorđeva Šnicla

Karađorđeva šnicla je tradicionalno srpsko jelo. U osnovi to je panirana pržena šnicla. Glavni sastojak je teleće ili svinjsko meso koje se puni kajmakom, zatim uvalja u prezle i prži na vrelom ulju.

Karađorđeva šnicla – istorijat

Specijalitet je 1956. godine, u jednom beogradskom restoranu, osmislio dvostruki svetski šampion u kuvanju Milovan – Mića Stojanović. Naime, jednom prilikom u restoran je došla stalna gošća, spikerka Radio Beograda Tamara Broz, inače snaja Josipa Broza. U tom trenutku kuvar nije imao sve potrebne sastojke za njeno omiljeno jelo – Kijevski kotlet. Da ne bi pokvario svoju i reputaciju restorana morao je da improvizuje.

Iskoristio je šniclu koju je premazao kajmakom, urolao je kao palačinku, panirao i ispržio u ulju. Šniclu je zatim prelio tartar sosom, ukrasio u obliku ordena Karađorđeve zvezde i poslužio gošći. Gošći se jelo veoma dopalo i kada je upitala kako se jelo zove, kuvar je smislio ime u trenutku – Šnicla Karađorđe. Zahvaljujući prvo napravljenoj Šnicli Karađorđe kuvar je dobio preporuku i postao lični kuvar Josipa Broza (1956 – 1980 god.)

Šniclu Karađorđe, Stojanović je prvi put prezentovao tek 1967. godine, na takmičenju kulinara inovatora u beogradskom Domu omladine, kada je ovaj specijalitet i dobio današnje ime Karađorđeva šnicla. Kasnije je, na svojim brojnim profesionalnim putovanjima po svetu, pripremao Karađorđevu šniclu, kako bi je promovisao.

Priprema

Postoje razne varijacije u pripremi Karađorđeve šnicle. Prema izvornom receptu, za pripremu bi trebalo koristiti šniclu od telećeg buta ali se, zbog poštovanja različitih religija, mogu koristiti sve vrste mesa (svinjsko, goveđe ili pileće meso). Meso se roluje sa kajmakom, a zatim se rolovana šnicla uvalja u brašno, prelije umućenim jajima i nakon toga se pospe prezlama. Prži se u dubljoj posudi ili fritezi, i nakon otprilike dvadeset minuta spremna je za serviranje.

Originalna Karađorđeva šnicla punjena je samo kajmakom, međutim, mnogi kuvari danas kod pripreme ovog jela vole da improvizuju, pa ubace kisele krastavčiće, šunku, kačkavalj i sl.
Zbog mnogobrojnih varijacija u pripremi, Stojanović je želeo da zaštiti ovaj recept ali mu to na žalost nije uspelo.

Serviranje

Karađorđeva šnicla ukrašava se tartar sosom ili majonezom i kriškom limuna odozgo. Prema rečima samog autora, „servira se tako da šnicla predstavlja vojnika, onaj majonez što se preliva, predstavlja lentu, a parče limuna – to je Karađorđeva zvezda”. Prema originalnoj zamisli, kao prilog uz Karađorđevu šniclu trebalo bi servirati krompir i boraniju.